Сарадња са наставницима, родитељима и ученицима

Архива за категорију ‘Сарадња са наставницима’

Поклон екскурзија

05.04.2014.год. део колектива ОШ“Жарко Зрењанин“ Качарево, тачније женски део колектива, реализовао је једнодневну екскурзију Качарево-Бјељина. Уз лепо време и још боље расположење, прво смо обишли Владичански Двор у Бјељини и Цркву Светог Николе. После тога обишли смо Манастир Свете Петке, такозвану Руску Цркву, од које нам је застао дах. Остатак дана провели смо у Етно селу Станишићи. Вратили смо се у вечерњим часовима, расположенији него што смо кренули! Ово су само неки детаљи пута:

Advertisements

Занимање преводилац

ИЛИ УМЕЋЕ АКТИВНОГ СЛУШАЊА

umece komunikacije

Знам завршила сам Филозофски факултет у Београду…одсек педагогије…у дипломи ми пише да сам дипломирани педагог…радим у основној школи, на месту школског педагога…па како заврших на пословима преводиоца?

Често сам у ситуацији (најчешће) између родитеља и наставника када морам да преводим шта је овај реко, шта је онај реко, да објашњавам оном првом, шта је други мислио да каже. Да, да, да преводим, не да преносим! Они људи стоје поред мене, причају и не разумеју се, а онда им треба неко, да свако потврди своје становиште.

Не знам, да ли само неколико нас у школи говори „родитељски“, а могу да разумем да само неки родитељи разумеју „наставнички“ језик. Честа је појава да су наставници истовремено и родитељи ученика и ту уочавам да када су наставници поступају само из позиције наставника, а када се ради о њиховој деци, као да заборављају умећа наставника и наступају само из позиција родитеља. И онда није чудна оваква ситуација у нашим школама, када се главни савезници у животу детета не разумеју. Све док се та ситуација не поромени, док наставници не науче „родитељски“ језик и док родитељи не науче „наставнички“ језик-узалудни су сви напори обеју страна, узалудне су најбоље намере.    У таквој комуникацији постоји велика рупа, рупа у коју упадају и родитељи и наставници, рупа из које сви излазе незадовољни, несхваћени, фрустрирани. Рупа, коју једино ученици, у тој комуникацији,  успешно прескачу.

umece komunikacije 2

Иста ситуација дешава се и између неких наставника и ученика, ученика и ученика а има и случајева да се таква ситуација јави и између наставника и наставника. Руку на срце нисам ни ја изузетак, деси се и мени да причам нешто, а да ме саговорници не разумеју. У таквој ситуацији дижем глас, јер мислим не чују, а на крају кад схватим да неће да ме чују, дижем руке од таквих саговорника!

Због чега се то дешава? (више…)

Однос наставника и ученика

Можемо сматрати давно прошлим временом онај период кад је наставник, самим тим што уђе у учионицу представљао неприкосновен ауторитет коме сви ученици „морају“ да се повинују и никада не смеју да преиспитују његове речи и одлуке. Неки наставници и данас жале за тим временима, јер понекад имају утисак да је сада све отишло у другу крајност – ученици су ти који имају моћ, а наставник на крају хтео, не хтео мора да се повинује због притисака, жалби, недостатака или неделотворности законских механизама да се стане на пут одређеним проблемима и сл.  Ниједна од ових крајности није добра, у првом случају за ученике, а у другом ни за ученике ни за наставнике.

roditeljski_bob_zivkovic 2

Ауторитет наставника више није сам по себи дат и неприкосновен, али прави наставници својим понашањем, начином комуникације са ученицима ипак успевају да буду ауторитети ученицима. Како успевају? Ученички парламент ОШ“Жарко Зрењанин“ Качарево покушаће одговор на то питање да сазна у интервјуу са професором историје Миладином Шакићем, јер њега ученици често наводе као „најбољег наставника“.

Ево неколико предлога. Факултети које смо завршили нису довољни да се сматрамо стручњацима. Стручњачку моћ ћемо осигурати тако што ћемо се стално усавршавати, употпуњавати своја знања, добро се припремати за сваки свој час и то због себе и ученика, а не зато што саветник може банути на час. То ће нам пружити сигурност и самопоуздање. Прилично је лоше када ученик има доживљај да је наставник неспреман, несигуран, да он зна више од наставника и када наставник не дозвољава да се оно што он презентује ученицима преиспитује. Ако имамо довољно сигурности у своје знање и довољно самопоуздања, неће нам бити страшно ни да на питање ученика понекад кажемо: „Не знам“, али да то истражимо и одговоримо на наредном часу, као и да се упустимо у дискусију у смислу пресипитивања информација које смо ученику дали и да му се захвалимо због тога што смо и ми нешто научили.

Наше понашање служи за пример ученицима. Референтна моћ је изузетно важна, као и учење по моделу на коме се заснива. Будимо ученицима узори, у правом смсилу те речи. Не важи оно: „Ја то могу да радим јер ја сам наставник“ – ти не можеш да користиш телефон за време часа, али ја могу, важно је; ружно је да се шминкаш за време часа, али ја могу да поправим своју шминку пред крај часа; не смеш јести за време часа, али ја могу, нисам доручковао и не могу да држим час; ти не смеш да закасниш на час, али ако ја касним за то постоји неки важан разлог… Правила рада на часу и оно што ћете очекивати од ученика, као и оно што они могу да очекују од вас, утврђује се на почетку и увек поштује, од стране свих па и нас. То подразумева и дефинисање изузетака, или пак мењање правила у ходу уколико се сви сложе. Оно што нас чини одраслима јесте и преузимање одговорности у случају непридржавања правила и трпљење одређених последица – како се односи на ученике, то се односи и на нас, будимо пример. Ако захтевамо придржавање одређених правила, свакако имамо разлога за. Та правила не постоје зато што „ја тако кажем“ или „закон тако каже“, већ зато што је то важно из одређених разлога. Ученицима не ускраћујемо објашњење!

Ја заступам становиште да са ученицима треба имати искрен однос, који подразумева узајамно поштовање. Ученици ће више поштовати наставника који уме да каже: извините, погрешио сам, не знам то. Такав однос не одаје слабости наставника, већ показује ученицима да је сваки наставник прво човек и да свако може да погреши, што се рефлектује и на њихово понашање и учење. Ученици су опуштенији, али и охрабрени чињеницом да ће им наставник помоћи, да ако нешто не знају постоји друга шанса и сл.                                                  Када је наставник непогрешив, недодорљив, ученици од почетка имају страх од њеха, губе поверење у своје способности, учење се одвија без мотивације са предпоставком да то неће добро урадити и на крају не воле предмет, који такав наставник предаје.

Водич за час одељењског старешине

Образовно креативни центар Бор реализује, између осталих, семинар намењен одељењским старешинама под називом Водич за ЧОС, компетенција К3.

ucenici i nastavnici

Свим одељењским старешинама препоручујем овај семинар, јер прати реалну слику дешавања у школи и покушава да да смернице наставницима за рад. Поред тога садржи наставни материјал који остаје после семинара, као потсетник, и врло је користан за рад.

Nastavni-materijal-sa-seminara-Vodič-za-ČOS

Рад одељењског старешине

Рад одељењског старешине регулише Закон о основама система васпитања и образовања, Закон о основној школи, Статут школе, Годишњи план рада школе, и то су основни документи које одељењски старешина треба да упозна, када добије одељењско старешинство.

ucenje ucenja

Међутим, у току рада са одељењем  одељењски старешина доћиће  у ситуацију да се на одређени проблем не може применити ниједан члан Закона, неког правилника или другог акта. Сама пракса нам из дана у дан показује да се не може све свести на законски оквир, на оно што је прописано једним или другим актом, него да је неопходно да одељењски старешина укључи нека друга правила произашла из праксе и рада са младима. Ова правила дају “животност” и “душу” раду сваког одељењског старешине и она су, на неки начин, нужан услов за успешан рад са ученицима. Када ученици процењују рад свог одељењског старешине, на коначан утисак ће у великој мери утицати начин комуникације са одељењем, став одељењског старешине према ђацима, брига и емпатија коју он показује према одељењу итд. (више…)

Домаћи задатак

citanje i pisanje

Домаћи задатак, није, средство кажњавања или мучења ученика, како понекад чујем од родитеља и ученика. Циљ задавања домаћег задатка је да ученик још једном код куће понови оно што су тог дана радили у школи и учврсти стечено знање, да настави започето учење, или у неким случајевима да провежба оно што се радило на часу.

На едукативној радионици за наставнике, одржаној 27.12.2013.год., наставници су издвојили проблеме, који се јављају у вези домаћих задатака ученика. Највећи проблем је што ученици не раде домаћи задатак. У ствари увек у разреду има 1-2 ученика, који раде домаћи, док сви остали преписују. Можда би и у преписивању било неке користи, да се преписују код куће, уз објашњења, а не у школи, по ходницима, механички, или на часу док наставник предаје ново градиво, па дупла штета.

Ево неколико савета за наставнике у вези домаћих задатака: (више…)

Проблеми који „муче“ наставнике

На радионици одржаној 27.12.2013.год. са наставницима, поред осталог дотакли смо неке од потешкоћа са којима се наставници данас сусрећу у раду са ученицима.

DSCN5188

Један од највећих проблема, из кога проистичу сви остали јесу велика одељења. Некада су одељења бројала по 18-22 ученика. Данас имамо одељења од 27-29 ученика, међу њима ученике са посебним потребама, којима је потребна посебна подршка и захтев о индивидуализираној настави и задовољењу потреба сваког ученика. Како један наставник то да постигне? Тешко. У таквим условима наставник физички не стиже да посвети пажњу свим ученицима, да прегледа домаћи, да напише коментаре и препоруке о напредовању сваког ученика. Једину помоћ коју могу да понудим наставницима је савет да у припремама предвиде више активности, које мотивишу ученике, припреме додатне задатке за ученике различитих нивоа знања и да адекватно користе време на часу. Код великих одељења врло је битно да наставник познаје све ученике, да их ословљава по имену, у разговору увек остварује контакт очима и захтева од ученика да устану када нешто желе да кажу или када одговарају на наставниково питање. (више…)

Облак ознака